ANEURIZMA TRBUSNE AORTE
Ako vam se desi da osetite jak bol u srednjem delu trbuha ili leđa sa pulsiranjem u predelu oko pupka, pomislite na postojanje aneurizme trbušne aorte. Glavni faktori rizika za ovu bolest su godine posle pedesete, pušenje, gojaznost, visok krvni pritisak, povišen nivo šećera i masnoća u krvi i stres.
Aneurizma je lokalizovano, trajno proširenje krvnog suda, koje njegov prečnik najmanje dvostruko povećava i predstavlja jedno od najtežih oboljenja na krvnim sudovima. Najčešće se javlja upravo na trbušnoj aorti, najvećem krvnom sudu u trbuhu čoveka. Inače, aneurizmatska bolest krvnih sudova sve je učestalija
jer se prosečan životni vek produžava, a to doprinosi nastanku degenerativnih procesa koji u
starosti dolaze do izražaja.
S druge strane, stanovništvo je više nego ikada ranije izloženo dejstvu različitih faktora rizika koji doprinose nastanku i razvoju proširenja abdominalne aorte. Pušenje, hipertenzija, gojaznost, povišen nivo masnoća u krvi kao i stres, glavni su faktori rizika. Zabrinjavajuće je da se ova bolest više ne javlja samo kod starijih od 65 - 70 godina, kao što je bilo ranije, već se granica pomera prema mlađoj populaciji ispod pedesete, pa čak i četrdesete godine. Kada govorimo o ženskoj populaciji važno je da spomenemo da su žene ranije čak četiri do
šest puta ređe bolovale od aneurizme, a sada i one sve češće oboljevaju.
Najvažniji simptomi na osnovu kojih prepoznajemo bolest su:
– pojava bola u trbuhu,
– nalaz pulzirajuće mase u predelu oko i
iznad pupka,
– bol u donjem delu leđa,
– gubitak telesne težine.
Nažalost, nekada je prvi jasan simptom snažan i iznenadan bol u trbuhu, praćen i kolapsnim stanjem, koji ukazuje na rupturu, odnosno prskanje trbušne aorte što zahteva hitnu medicinsku pomoć i neophodnost brzog stručnog reagovanja. Mogu da se jave i drugi blaži netipični simptomi koji, nažalost, bivaju olako shvaćeni jer mogu da imitiraju i neke druge trbušne zdravstvene tegobe. Najčešći uzrok nastanka aneurizme aorte je arterioskleroza, odnosno degenerativno oboljenje krvnog suda. Ova bolest menja strukturu zida krvnog suda, dovodeći u najvećem broju slučajeva do njegovog sužavanja i zapušenja. Slabljenje čvrstine i elastičnosti zida krvnog suda, odnosno smanjenje njegove sposobnosti da izdrži pritisak krvi koja cirkuliše u njemu, dovodi do njegovog proširenja, što je savršena podloga za nastanak aneurizme. Upalni procesi u zidu aorte gde dolazi do popuštanja vezivnog tkiva, nasledne slabosti u građi i strukturi zida aorte ili povrede, takođe mogu da budu uzrok ovog ozbiljnog oboljenja. Uloga trbušne aorte je da donosi arterijsku krv u donju polovinu našeg tela. Njen normalni prečnik je nešto manji od dva santimetra. Kada dođe do slabljenja zida usled bolesti ili povrede, počinje da se širi pa u nekom trenutku njen prečnik prelazi dozvoljenu granicu. Smatra se da kada pređe četiri
do pet santimetara, najozbiljnije treba razmatrati mogućnosti nastanka komplikacija ove bolesti. Problem je u tome što se ovaj proces obično odvija sporo i neprimetno, tako da aneurizma kao i većina drugih bolesti dugo može da se razvija tiho i bez posebnih simptoma.
Najteža komplikacija aneurizme aorte je ruptura (prskanje) aorte što dovodi do nastanka masivnog krvarenja, koje je uvek fatalno ukoliko se odmah ne pristupi operativnom zahvatu. Pored ove najteže komplikacije tok bolesti može biti praćen i pokretanjem trombotičnih masa koje se nalaze unutar aneurizme.
To dovodi do dramatičnih tegoba uzrokovanih začepljenjem krvnih sudova niže od trbušne aorte i naglog prestanka arterijske cirkulacije u ciljnom organu ili ekstremitetu. Takođe, aneurizma trbušne aorte kao pulsirajuća masa koja se uvećava, može pritiskom na okolne organe i strukture da izazove ozbiljne tegobe i poremećaj njihove funkcije. Pošto je trbušna aorta najveći krvni sud u trbuhu, njeno popuštanje i krvarenje koje ga prati, predstavlja smrtonosnu komplikaciju.
Dijagnostika uvek ima veliki značaj, a u ovoj bolesti je od izuzetne važnosti. Omogućava da se bolest otkrije na vreme, pacijent pripremi za operativno lečenje i u optimalnim uslovima operiše. Na taj način šanse za uspešno lečenje se više nego značajno uvećavaju.
Ovo uvek treba da imaju na umu kolege lekari primarnog i sekundarnog nivoa zdravstvene zaštite, ali i pacijenti koji često ne vode računa o sebi, već se neumereno izlažu dokazanim faktorima rizika, a svoje tegobe ne shvataju
dovoljno ozbiljno pa kod lekara često stižu kada je bolest uzela maha ili je u kritičnoj fazi. Najdostupnije, najbezbednije, najjeftinije i veoma precizno dijagnostičko sredstvo je ultrazvuk, odnosno “kolor dupleks sken”. Ukoliko
je potrebno, pregled treba da se uradi i na multislajsnom skeneru, magnetnoj rezonanci, ili da se obavi angiografija (snimanje krvnih sudova
sa kontrastom).
Lečenje aneurizme trbušne aorte rešava se operativnim zahvatom. Ukoliko se bolest otkrije na vreme i pacijent pripremi za operaciju, a ona uradi u visokospecijalizovanoj ustanovi, rezultati su odlični. Vrsta operativnog zahvata zavisi od različitih faktora, uključujući lokaciju aneurizme, starost pacijenta, funkciju bubrega i ostalih vitalnih organa. Otvorena abdominalna operacija uključuje uklanjanje oštećenog dela aorte i zamenu tog dela sintetskim umetkom – graftom. Uz ovu vrstu operacije oporavak će potrajati nekoliko meseci.
Endovaskularna operacija je manje invazivan postupak koji se ponekad koristi kod aneurizme.
Hirurg postavlja sintetski umetak na tanku cev (kateter), koja se ubacuje kroz arteriju u nozi do aorte. Sintetski umetak, pokriven metalnom mrežom kao potporom, nalazi se na mestu aneurizme i pričvršćuje se malim kukicama ili iglama. Umetak pojačava oslabljeni deo aorte, kako bi se sprečila ruptura aneurizme. Oporavak je kraći nego kod otvorene operacije, a traje jednu do dve nedelje. Rezultate operativnog zahvata komplikuju prateće bolesti, kao što su moždani udar, infarkt miokarda, bubrežna ili plućna bolest, hipertenzija, dijabetes, anemija. Visok procenat preživljavanja tako komplikovanih bolesnika
rezultat je višedecenijskog iskustva, stalnog usavršavanja i, pre svega, timskog rada lekara u ustanovama specijalizovanim za operacije srca i krvnih sudova.
Da biste sprečili nastanak aneurizme trbušne aorte obratite pažnju na rizik faktore, kao što su pušenje, dijabetes, gojaznost, povišene masnoće u krvi, fizička neaktivnost. Život u zdravoj sredini i poštovanje umerenog higijensko dijetetskog režima ishrane uz kretanje, kao i redovne kontrole zdravlja, usporiće nastanak promena na krvnim sudovima i sprečiti nastanak naprasne smrti izazvane pucanjem trbušne aorte.
